го́рак
горак QA: medium
Лема
горак
Извор
том 1, стр. 526, редослед 19
- 1.
(одр. го̑ркӣ; комп. го̏рчӣ) који има (непријатан, неугодан) укус кинина, пелина.
— Митар би им и каву испекао, па вољ им »горку«
— турску, или да ослади.
На усни туђе крви горак окус оћутје2.
Горак је вијенац пелина.
- 2.а.
фиг. који је испуњен тешкоћама, који се тешко преживљује; страшан, тежак.
— Сломила јој тијело биједа горка и оштра.
Тако започеше ... тешки дани старости ... она горка осамљеност.
Свако шћаше видети те чудне људе које тако горка смрт не могаше застрашити.
- 2.б.
заједљив, оштар; увредљив.
— Због таквих ствари бујни лиричар постајао је горак ... сатиричар.
Земљо мајко, опрости, ако ти горку рекох!
- 2.в.
туробан, намрштен; једак, који вређа.
— Доживјевши ... смрт његову] ... постане песимист горак.
- 2.г.
помешан с болом; скупо плаћен.
— Та резигнација могла би се назвати неком врстом горке утјехе. Ков.
- 2.а.
Можемо имати поносно и горко задовољство што см савременици доrађаја светског рата], чији ће се одјеци још задуго осећати. Панд.
пилула непријатност, неугодност. — Стерија је те горке пилуле увијао у шарене и позлаћене хартије шале и хумора.
со хем. магнезијумов сулфат; јести ~ хлеб, крух имати тежак живот; горка чаша несрећа, зло.
Фразе
~ као пелин (чемер) одвише горак; ~ вода мед. вода у којој има горке соли;
Изворни текст (OCR)
го́рак, -рка, -рко (одр. го̑ркӣ; комп. го̏рчӣ) 1. који има (непријатан, неугодан) укус кинина, пелина. — Митар би им и каву испекао, па вољ им »горку« — турску, или да ослади. Вес. На усни туђе крви горак окус оћутје2. Гор. Горак је вијенац пелина. Уј. 2. фиг. а. који је испуњен тешкоћама, који се тешко преживљује; страшан, тежак. — Сломила јој тијело биједа горка и оштра. Визн. Тако започеше ... тешки дани старости ... она горка осамљеност. Ђал. Свако шћаше видети те чудне људе које тако горка смрт не могаше застрашити. Ат. б. заједљив, оштар; увредљив. — Због таквих ствари бујни лиричар постајао је горак ... сатиричар. Скерл. Земљо мајко, опрости, ако ти горку рекох! Крањч. С. в. туробан, намрштен; једак, који вређа. — Доживјевши ... смрт његову] ... постане песимист горак. Матош. г. помешан с болом; скупо плаћен. — Та резигнација могла би се назвати неком врстом горке утјехе. Ков. А. Можемо имати поносно и горко задовољство што см савременици доrађаја светског рата], чији ће се одјеци још задуго осећати. Панд.