Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̑рд

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 527

го̑рд

горд

Лема

горд

Извор

том 1, стр. 527, редослед 14

  1. а.

    охол; надмен, неприступачан; поносан.

    — Капетан није горд ...и од најцрњега сиромашка прима часr.
    Јакш. Ђ.
    За моју тиху, мирну нарав била је она превећ горда.
    Коз. Ј.
    Не блисташе горди дијамант.
    Матош
  2. б.

    песн. величанствен.

    песн. — песнички
    — ЉБубе слободу ... као орли горде висине.
    Кос.
Изворни текст (OCR)
го̑рд, го́рда, го́рдо а. охол; надмен, неприступачан; поносан. — Капетан није горд ...и од најцрњега сиромашка прима часr. Јакш. Ђ. За моју тиху, мирну нарав била је она превећ горда. Коз. Ј. фиг. Не блисташе горди дијамант. Матош. б. песн. величанствен. — ЉБубе слободу ... као орли горде висине. Кос.