го̀рети
горети
Лема
горети
Извор
том 1, стр. 528, редослед 5
- 1.
а бити у пламену, на ватри, на огњу сагоревати, уништавати се огњем.
— »Што је господарице?« упита мирно одвјетник, »мишљах да вам кућа гори«.
б. давати светлост, осветљавати.
— Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер.
На столу је горјела лампа.
- 2.а.
давати ватру (о оружју).
— Шест пута сам с њим на муку био, гдје прах гори пред очи јуначке.
4б. бити у буни, рату.
— Абисинија и Италија гореле су у пламену рата.
Нијесмо ми сами, не бојте се, гори читава земља. Ено ти Дрвара, па Козаре.
- 3.а.
бити врео; жарити, бридетши.
— Припека, гори дрво и камен.
Био је сав блажен, уши сӯ му гореле.
Лице јој је горјело.
- 3.б.
бити црвен, руменети се.
— Сав је горио у лицу, гвирећи у ватрене црне очи маркезичине.
Гори рујна јесен.
- 4.а.
бити у ватри, огњици (од болести или неке нелагодности).
— Обузела га ватра, гори.
Горело је грло Алексино од оне слане рибе.
Горах од жеђе.
- 4.б.
сјати, светлети се, блистати се; јако се црвенети.
— Високо у грању мирно горе звезде.
Облачић један изнад мора гори.
- 5.
показивати осећање, изражавати расположење (о очима).
— Очи ... су горјеле од срџбе.
Модра, дјетиња ока два горе у нијемој екстази.
- 6.а.
фиг. бити обузет неким јаким осећањем.
— Одавно је горео живом жељом уверити се: нема литамо оних идеалних монаха.
Горио сам од увреде и стида.
Хоће ли дјевојка разумјети да он гори за њом?
- 6.б.
давати све од себе не жалећи снаге, изгарати, сагоревати.
— Он снагу није штедео, ал није живео него горео.
Горимо сада у светом пламену.
- 6.в.
изражавати јако осећање.
— Горила му је свака ријеч када је узео ... доказивати.
А пјесме, распламсане болом, горе.
- 7.а.
прел. палити, спаљивати, пржити, пећи.
— Ту их љетње горијаше сунце и дављаху кише и времена.
Пламен и дим горе нам лице, мрки ко̑ вуци дођемо сви.
Ви вршите испаде и подмећете села да их горе Талијани.
- 7.б.
употребљавати као гориво, ложити.
— Ватру добијају горећи маст од фоке.
Фразе
~ између (на) две ватре 1) налазити се између два зла, невоље; 2) бити у недоумици, у тешкој невољи, дилеми; ~ на сто огњева бити у веома великој опасности, невољи; ~ као на жеравици бити јако нестрпљив; ~ од жеље осећати велику жељу; ~ од нестрпљења бити нестрпљив; ~ од стида стидети се, осећати јак стид; гори кров, колиба, кућа (над главом) предстоји велика опасност; гори (земља, тло) под ногама (петама) налази се у опасности; г ори му душа (у паклу), гори у паклу шаљ. (о мртвоме) био је велики грешник; образ гори (пред неким) налазити се пред неким од кога с човек стиди, боји; огњем ~ горети .
Изворни текст (OCR)
го̀рети, -ӣм, ијек, го̀рјети, несврш. 1. а. бити у пламену, на ватри, на огњу сагоревати, уништавати се огњем. — »Што је господарице?« упита мирно одвјетник, »мишљах да вам кућа гори«. Шен. б. давати светлост, осветљавати. — Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер. Станк. На столу је горјела лампа. Десн. 2. а. давати ватру (о оружју). — Шест пута сам с њим на муку био, гдје прах гори пред очи јуначке. Њег. 4б. бити у буни, рату. — Абисинија и Италија гореле су у пламену рата. Марј. Ј. Нијесмо ми сами, не бојте се, гори читава земља. Ено ти Дрвара, па Козаре. Ћоп. 3. а. бити врео; жарити, бридетши. — Припека, гори дрво и камен. Ћип. Био је сав блажен, уши сӯ му гореле. Срем. Лице јој је горјело. Божић. б. бити црвен, руменети се. — Сав је горио у лицу, гвирећи у ватрене црне очи маркезичине. Том. Гори рујна јесен. Визн. 4. а. бити у ватри, огњици (од болести или неке нелагодности). — Обузела га ватра, гори. Мул. Горело је грло Алексино од оне слане рибе. Вес. Горах од жеђе. Дук. б. сјати, светлети се, блистати се; јако се црвенети. — Високо у грању мирно горе звезде. Дуч. Облачић један изнад мора гори. Наз. 5. показивати осећање, изражавати расположење (о очима). — Очи ... су горјеле од срџбе. Чол. Модра, дјетиња ока два горе у нијемој екстази. Кркл. 6. фиг. а. бити обузет неким јаким осећањем. — Одавно је горео живом жељом уверити се: нема литамо оних идеалних монаха. Ранк. Горио сам од увреде и стида. Козарч. Хоће ли дјевојка разумјети да он гори за њом? Мул. б. давати све од себе не жалећи снаге, изгарати, сагоревати. — Он снагу није штедео, ал није живео него горео. Дом. Горимо сада у светом пламену. Крл. в. изражавати јако осећање. — Горила му је свака ријеч када је узео ... доказивати. Коз. Ј. А пјесме, распламсане болом, горе. Цес. Д. 7. прел. а. палити, спаљивати, пржити, пећи. — Ту их љетње горијаше сунце и дављаху кише и времена. Њег. Пламен и дим горе нам лице, мрки ко̑ вуци дођемо сви. Јакш. Ђ. Ви вршите испаде и подмећете села да их горе Талијани. Вуј. б. употребљавати као гориво, ложити. — Ватру добијају горећи маст од фоке. Петр. М.