го̑рко
горко
Лема
горко
Извор
том 1, стр. 529, редослед 24
- —
(комп. го̏рче̄ и го̏рче) а с осећањем горчине, тужно; мучно, тешко; огорчено.
— Смрт своје супруге горко је оплакао.
Горко је зарађивао оно парче Хлеба Што се звало »издржавање«. Нос. Б. Да, да
— рече мајстор-Митар горко,
— наша млада господа официри ... немају већих идеала од својих позлаћених јаки и звездица!
б. усиљено, тако да се јасно осећа жалост или огорчење.
— Славка се горко осмехну, па опет настави.Ком. Биједни се Хебрејац горко смије.
Изворни текст (OCR)
го̑рко прил. (комп. го̏рче̄ и го̏рче) а. с осећањем горчине, тужно; мучно, тешко; огорчено. — Смрт своје супруге горко је оплакао. Јурк. Горко је зарађивао оно парче Хлеба Што се звало »издржавање«. Нос. Б. Да, да — рече мајстор-Митар горко, — наша млада господа официри ... немају већих идеала од својих позлаћених јаки и звездица! Јакш. Ђ. б. усиљено, тако да се јасно осећа жалост или огорчење. — Славка се горко осмехну, па опет настави.Ком. Биједни се Хебрејац горко смије. Матош.