Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̀рӯћӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 532

го̀рӯћӣ

горући

Лема

горући

Извор

том 1, стр. 532, редослед 8

  1. 1.

    који гори, који је у пламену.

    — Гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова. Јакш. фЂ. За један трен буду оборене горуће воћке.
    Шен.
  2. 2.а.

    зажарен.

    — Загледа се у непреrледно море, обасјано горућим сунцем.
    Ћип.
  3. 2.б.

    врео; зарумењен.

    — После игре и шале ... спустила су деца једно другом горуће образе на бијуће срце.
    Јакш. Ђ.
    Ватреним пољупцима узе јој цјеливати горуће лице.
    Том.
  4. 3.а.

    фиг. жарки, ватрен (о осећањима).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Хусејин је и данас њезина жеља, горућа љубав рањеног јој срца.
    Том.
  5. 3.б.

    врло хитан, важан; веома актуалан: ~ проблем, ~ потреба, ~ питање.

Изворни текст (OCR)
го̀рӯћӣ, -а̄, -е̄ 1. који гори, који је у пламену. — Гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова. Јакш. фЂ. За један трен буду оборене горуће воћке. Шен. 2. а. зажарен. — Загледа се у непреrледно море, обасјано горућим сунцем. Ћип. б. врео; зарумењен. — После игре и шале ... спустила су деца једно другом горуће образе на бијуће срце. Јакш. Ђ. Ватреним пољупцима узе јој цјеливати горуће лице. Том. 3. фиг. а. жарки, ватрен (о осећањима). — Хусејин је и данас њезина жеља, горућа љубав рањеног јој срца. Том. б. врло хитан, важан; веома актуалан: ~ проблем, ~ потреба, ~ питање.