горчѝна
горчина
Лема
горчина
Извор
том 1, стр. 532, редослед 25
- 1.
укус онога што је горко (пелина, горке соли и др.).
— Осећа горчину пастиле и сав се нарогушио.
Па сте ми подло ... кушати дали злобе горчину.
- 2.
в. горчило (1).
— Укува их две три лубенице па попије ону горчину и отера грозницу.
- 3.а.
фиг. огорчење, јеткост; увређеност; љутина; бол.
— Тато!
— поче Софка, а то »тато« једва је изговорила од толике горчине и увређености што он тако са њом ради.
Око његових уста титрао је увијек осмијех пун неке смирене горчине.
- 3.б.
тежина живота, животне патње.
— То су биле прве капи горчине које су кануле у наш срећни живот.
- 3.в.
мн. болан доживљај, зло, невоља.
— Горчине од Букурешког уговора ... нису могли српске старешине ни да схвате ни да прогутају.
Изворни текст (OCR)
горчѝна ж 1. укус онога што је горко (пелина, горке соли и др.). — Осећа горчину пастиле и сав се нарогушио. Јак. фиг. Па сте ми подло ... кушати дали злобе горчину. Домј. 2. в. горчило (1). — Укува их две три лубенице па попије ону горчину и отера грозницу. Вес. 3. фиг. а. огорчење, јеткост; увређеност; љутина; бол. — Тато! — поче Софка, а то »тато« једва је изговорила од толике горчине и увређености што он тако са њом ради. Станк. Око његових уста титрао је увијек осмијех пун неке смирене горчине. Наз. б. тежина живота, животне патње. — То су биле прве капи горчине које су кануле у наш срећни живот. Ком. в. мн. болан доживљај, зло, невоља. — Горчине од Букурешког уговора ... нису могли српске старешине ни да схвате ни да прогутају. Нов.