Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̀рљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 529

го̀рљив

горљив

Лема

горљив

Извор

том 1, стр. 529, редослед 29

  1. 1.а.

    запаљив, који лако гори.

  2. 1.б.

    врео.

    — Млохаво је руку ували у горљиву пријатељеву десницу.
    Кал.
  3. 2.

    фиг. ватрен, жесток, ревностан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Господо!
    — поче горљиви говорник.
    Бен.
    Има хладних католика које он хоће да учини горљивима.
    Водн.
    Назирао је њене горљиве очи.
    Божић
Изворни текст (OCR)
го̀рљив, -а, -о 1. а. запаљив, који лако гори. б. врео. — Млохаво је руку ували у горљиву пријатељеву десницу. Кал. 2. фиг. ватрен, жесток, ревностан. — Господо! — поче горљиви говорник. Бен. Има хладних католика које он хоће да учини горљивима. Водн. Назирао је њене горљиве очи. Божић.