Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

госпа́рити

несврштом 1, стр. 533

госпа́рити

госпарити

Лема

госпарити

Извор

том 1, стр. 533, редослед 14

  1. в.

    индив. в. господарити.

    индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
    — Постао ауторитативан и у књижевнссти те у њој госпарио и као уредник књижевносног листа.
    Шим. С.
Изворни текст (OCR)
госпа́рити, го̀спа̄рӣм несврш. индив. в. господарити. — Постао ауторитативан и у књижевнссти те у њој госпарио и као уредник књижевносног листа. Шим. С.