Одредница

госпо̀да̄р

мтом 1, стр. 533

госпо̀да̄р

господар

Стална адреса

Лема

господар

Извор

том 1, стр. 533, редослед 23

  1. 1.

    (вок. го̏спода̄ру и -а̄ре) онај који заповеда, влада, управља; владар (цар, краљ, кнез и сл.).

    вок. — вокативсл. — слично
    — Јефимија ћерка господара Драме ... везе свилен покров за дар манастиру.
    Рак.
    Метров саопћи ријечи ... које је тобоже рекао био господар и један министар.
    Крањч. Стј
  2. 2.а.

    старешина куће, домаћин.

    — Митре, брате, господару мој, што си то наумио?
    Лаз. Л.
    Тражи у кући господара, но нитко се не одазивље. КН 1936.
  3. 2.б.

    муж (у односу према жени).

    archaic
    заст. — застарело
    — Колико је било покорности у моје мајке спрам вас ... толико и ја захтијевам да смијем друговат црнцу, господару свом.
    Богд.
  4. 3.

    онај који влада ситуацијом, победник.

    — Наполеон ... је ... остао господар разбојишта.
    Гавр.
  5. 4.

    сопственик, власник; газда, послодавац.

    — Да ли је та мјеста подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Нешић, то не знам.
    Лаз. Л.
    Треба бити добар господар.
    Крањч. Стј
    Кад пустосвати повичу: Кец куме, изгоре кеса! тада би сигурно видео какав је господар
    Кум.
    Чипл.
  6. 5.

    економист.

    — Неки народни господари ... назваше порез премијом или осигурнином коју плаћа сваки члан друштва.
    Рад. Стј.

Фразе

бити ~ моћи; бити свој ~ 1) бити самосталан; 2) бити економски независан; ~ ситу́ације онај који у извесној (обично новонасталој) ситуацији заповеда, држи конце у својим рукама; духовни господари представници цркве.
Изворни текст (OCR)
госпо̀да̄р, -а́ра м (вок. го̏спода̄ру и -а̄ре) 1. онај који заповеда, влада, управља; владар (цар, краљ, кнез и сл.). — Јефимија ћерка господара Драме ... везе свилен покров за дар манастиру. Рак. Метров саопћи ријечи ... које је тобоже рекао био господар и један министар. Крањч. Стј. 2. а. старешина куће, домаћин. — Митре, брате, господару мој, што си то наумио? Лаз. Л. Тражи у кући господара, но нитко се не одазивље. КН 1936. б. заст. муж (у односу према жени). — Колико је било покорности у моје мајке спрам вас ... толико и ја захтијевам да смијем друговат црнцу, господару свом. Богд. 3. онај који влада ситуацијом, победник. — Наполеон ... је ... остао господар разбојишта. Гавр. 4. сопственик, власник; газда, послодавац. — Да ли је та мјеста подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Нешић, то не знам. Лаз. Л. Треба бити добар господар. Крањч. Стј. Кад пустосвати повичу: Кец куме, изгоре кеса! тада би сигурно видео какав је господар кум. Чипл. 5. економист. — Неки народни господари ... назваше порез премијом или осигурнином коју плаћа сваки члан друштва. Рад. Стј.