господа́рити
господарити
Лема
господарити
Извор
том 1, стр. 534, редослед 6
- 1.
а бити господар (чега), владати, управљати; заповедати; држати у власти.
— Турчин је господарио, пустахије и јањичари зулумћарили по овој земљи.
Све више смо господарили друмовима, па и Савом.
Мачва је неких двадесет година господарила у српској сеоској приповеци.
б. војн. и спорт. бити у надмоћном положају; држати под својом контролом.
— Батерије им заузеше дивне положаје! ... Господарили су целом околином.
Сваки играч мора ... господарити читавим пољем.
- 2.
водити господарство, економију.
— Имао је кћер која му је код куће господарила.
- 3.
имати у поседу, поседовати.
— Отац му трима бродовима господари.
Изр
Изворни текст (OCR)
господа́рити, -о̀да̄рӣм несврш. 1. а. бити господар (чега), владати, управљати; заповедати; држати у власти. — Турчин је господарио, пустахије и јањичари зулумћарили по овој земљи. Сим. Све више смо господарили друмовима, па и Савом. Поп. Ј. фиг. Мачва је неких двадесет година господарила у српској сеоској приповеци. Скерл. б. војн. и спорт. бити у надмоћном положају; држати под својом контролом. — Батерије им заузеше дивне положаје! ... Господарили су целом околином. Јакш. Ђ. Сваки играч мора ... господарити читавим пољем. Ват. 2. водити господарство, економију. — Имао је кћер која му је код куће господарила. Коз. Ј. 3. имати у поседу, поседовати. — Отац му трима бродовима господари. Мих. Изр