Одредница

госпо̀дин

мтом 1, стр. 534

госпо̀дин

господин

Лема

господин

Извор

том 1, стр. 534, редослед 20

  1. 1.

    (супл. мн. госпо̀да) а човек из грађанске класе (најчешће као титула у ословљавању, из почасти).

    супл. — суплетивна множинамн. — множина
    — Само у царству аустријскоме ... Срби имају више класну или своју господу.
    — Највећа су им господа владике.
    Вук
    Требало је чувати племениту дивљач за забаву племенитој господи.
    Пав.
    б. чиновник; онај који не ради физичке послове.
    — Отац је хтео по сваку цену да му син учи школу и буде господин.
    Андр. И.
    Пред кафаном седе »господа«, како мештани називају све чиновнике.
    Уск.
  2. 2.

    онај који пази на своју спољашност, вањштину и на понашање; отмен човек, џентлмен.

    — Морам се овако облачити ... да ме зову господином.
    Наз.
    Понављамо, господин, у најбољем смислу те ријечи, јер се тамо родио у оном нашем фином градићу Вараждину.
    Петр. В.
  3. 3.

    школ. учитељ, наставник.

    — Два ... »девера« је послао господин да виде што нисам дошао у Школу.
    Лаз. Л.
  4. 4.

    цркв. бог.

    цркв. — црквено
    — Покој вјечни даруј им, господине, и свјетлост вјечна нека им свијетли.
    Јонке
  5. 5.

    подр. (с показном заменицом) врста људи, такви људи.

    подр. — подругљивос — средњи род
    — Јести с том господом трешње није баш лака ствар.
    Цар Е.
Изворни текст (OCR)
госпо̀дин м (супл. мн. госпо̀да) 1. а. човек из грађанске класе (најчешће као титула у ословљавању, из почасти). — Само у царству аустријскоме ... Срби имају више класну или своју господу. — Највећа су им господа владике. Вук. Требало је чувати племениту дивљач за забаву племенитој господи. Пав. б. чиновник; онај који не ради физичке послове. — Отац је хтео по сваку цену да му син учи школу и буде господин. Андр. И. Пред кафаном седе »господа«, како мештани називају све чиновнике. Уск. 2. онај који пази на своју спољашност, вањштину и на понашање; отмен човек, џентлмен. — Морам се овако облачити ... да ме зову господином. Наз. Понављамо, господин, у најбољем смислу те ријечи, јер се тамо родио у оном нашем фином градићу Вараждину. Петр. В. 3. школ. учитељ, наставник. — Два ... »девера« је послао господин да виде што нисам дошао у Школу. Лаз. Л. 4. цркв. бог. — Покој вјечни даруј им, господине, и свјетлост вјечна нека им свијетли. Јонке. 5. подр. (с показном заменицом) врста људи, такви људи. — Јести с том господом трешње није баш лака ствар. Цар Е.