го̏спођа
госпођа
Лема
госпођа
Извор
том 1, стр. 536, редослед 4
- 1.а.
(самостално или уз имена и титулу) удата жена из грађанске класе е
— Опраштали се с »тетом Маром«, како су о звали црну госпођу.
Скупо, прескупо ... !
— потцењује Стојанова дрва средњовечна госпођа у пунђи. Рад.
- 1.б.
супруга, жена.
— А хоће ли ваша госпођа и ваша дјеца имати од чега да живе? ...
- 2.
песн. титула жене и кћери средњовековних владара и племића.
folk— Ој, госпођо, будимска краљице.
Кад то виде госпођа девојка. И.
- 3.
в. господарица. Р-К Реч.
цркв. назив за Богородичине празнике; између Госпођа време између празника Велике и Мале госпође; милостива ~ титула којом се ословљавала грађанска жена (најчешће у личном обраћању).
Фразе
дворска (придворна) ~ дворска дама, дама из виших друштвених кругова која је у пратњи владарке; Мала (Велика)
Изворни текст (OCR)
го̏спођа ж 1. а. (самостално или уз имена и титулу) удата жена из грађанске класе. е — Опраштали се с »тетом Маром«, како су о звали црну госпођу. Војн. Скупо, прескупо ... ! — потцењује Стојанова дрва средњовечна госпођа у пунђи. Рад. Д. б. супруга, жена. — А хоће ли ваша госпођа и ваша дјеца имати од чега да живе? ... Јонке. 2. нар. песн. титула жене и кћери средњовековних владара и племића. — Ој, госпођо, будимска краљице. НП Вук. Кад то виде госпођа девојка. И. 3. в. господарица. Р-К Реч.