Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̀јити

несврштом 1, стр. 516

го̀јити

гојити

Лема

гојити

Извор

том 1, стр. 516, редослед 6

  1. 1.а.

    гајити, неговати, подизати (човека, биљку и др.).

    др. — друго
    — Јадну је Ружу презирала и мучила ... а Руму гојила и његовала као цвијет у перивој
    Љуб.
    Муж јој је давно умро, те с оно винограда гојила два сина негдје У школама.
    Шимун.
    Цвијеће ... је гојила на пенџерима.
    Ћор.
  2. 1.б.

    хранити, отхрањивати, дојити.

    — Да одем у Елиду, гдје ми је дванаест кобила, теглеће које мазгове гоје.
    М-И
  3. 2.

    товити; чинити да (нешто) дебља.

    — Стамболије гоје трбухе.
    Андр. И.

Фразе

~ змију у недрима држати, чувати свог непријатеља.

Пододреднице

~ се

хранити се; товити се; дебљати. — Српском се муком и ви гојите. Змај. Они се том људском биједом само гоје и Тове. Њен

хранити се; товити се; дебљати.
Изворни текст (OCR)
го̀јити, -ӣм несврш. 1. а. гајити, неговати, подизати (човека, биљку и др.). — Јадну је Ружу презирала и мучила ... а Руму гојила и његовала као цвијет у перивој Љуб. Муж јој је давно умро, те с оно винограда гојила два сина негдје У школама. Шимун. Цвијеће ... је гојила на пенџерима. Ћор. б. хранити, отхрањивати, дојити. — Да одем у Елиду, гдје ми је дванаест кобила, теглеће које мазгове гоје. М-И. 2. товити; чинити да (нешто) дебља. — Стамболије гоје трбухе. Андр. И.