гра̏бити
грабити
Лема
грабити
Извор
том 1, стр. 541, редослед 6
- 1.
узимати (нешто) на силу, безобзирно, похлепно, преваром и сл., отимати.
— Искористити људе треба, и варати, и лагати, за себе грабити земаљско благо.
Инородне грабили дјевојке.
Писао је романе грабећи од смрти. Глиг.
- 2.
брзо, журећи се узимати, хватати (нешто).
— Граби кад ти кажем, граби и товари.
Док је он грабио мокру лопту, гимназисти у смеху побеrоше.
Ужас те граби.
- 3.
захватати, црпсти, вадити (воду или што друго текуће). —Из једне авлије чује се како шкрипи и пјева ненамазани точак на бунару: неко граби воду. Ивак. Сламним шеширом грабио је море. Ћип.
- 4.
сакупљати (сено); исп. грабљати (а). Вук Рј.
- 5.
(непрел. и прел. обично уз им. »пут«) журити, хитати.
— Ономадне тако жури се човјек улицом, граби плочником огромним, пословним корацима.
Чисто са страхом грабећи док је видела, уђе у кућу и затвори врата.
Приђем напред женскадији, јер она увек граби пут.
Састану на путу сусједа, музикаша Јожицу, гдје ... граби пут, рекао би да му се некамо жури.
Пододреднице
1. отимати се, борити се за нешто. — Гдје се српски момци грабе око глава и оружја. Њег. Видело се да се он није грабио за лепим оделом. Глиш. 2. уз. повр. хватати. се у коштац, надметати се. — И удари у грохотан смијех, као да се бритка бура граби с олујом. Шен
Изворни текст (OCR)
гра̏бити, -ӣм несврш. 1. узимати (нешто) на силу, безобзирно, похлепно, преваром и сл., отимати. — Искористити људе треба, и варати, и лагати, за себе грабити земаљско благо. Каш. Инородне грабили дјевојке. Март. фиг. Писао је романе грабећи од смрти. Глиг. 2. брзо, журећи се узимати, хватати (нешто). — Граби кад ти кажем, граби и товари. Хорв. Док је он грабио мокру лопту, гимназисти у смеху побеrоше. Ћос. Б. фиг. Ужас те граби. Шен. 3. захватати, црпсти, вадити (воду или што друго текуће). —Из једне авлије чује се како шкрипи и пјева ненамазани точак на бунару: неко граби воду. Ивак. Сламним шеширом грабио је море. Ћип. 4. сакупљати (сено); исп. грабљати (а). Вук Рј. 5. (непрел. и прел. обично уз им. »пут«) журити, хитати. — Ономадне тако жури се човјек улицом, граби плочником огромним, пословним корацима. Мар. Чисто са страхом грабећи док је видела, уђе у кућу и затвори врата. Станк. Приђем напред женскадији, јер она увек граби пут. Ранк. Састану на путу сусједа, музикаша Јожицу, гдје ... граби пут, рекао би да му се некамо жури. Ков. А.