Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гравити́рати

несврштом 1, стр. 542

гравити́рати

гравитирати

Стална адреса

Лема

гравитирати

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 542, редослед 28

  1. 1.

    испољавати, показивати силу теже, тежити, бити упућен (ка).

    physics
    физ. — физика
  2. 2.

    фиг. тежити чему, бити наклоњен, нагињати коме или чему.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нагони њихови већ су почели да гравитирају у гроб.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
гравити́рати, -ѝтӣра̄м несврш. лат. 1. физ. испољавати, показивати силу теже, тежити, бити упућен (ка). 2. фиг. тежити чему, бити наклоњен, нагињати коме или чему. — Нагони њихови већ су почели да гравитирају у гроб. Крл.