Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гра́кнути

сврштом 1, стр. 546

гра́кнути

гракнути

Лема

гракнути

Извор

том 1, стр. 546, редослед 26

  1. 1.

    пустити грак (о гавранима, вранама и др.).

    др. — друго
    — Владаше велика тишина у целом селу; тек понегде залаје беспослен пас или гракне врана.
    Ранк.
    Долети однекле гавран ... и гракну увредљиво.
    Кос.
  2. 2.а.

    викнути, повикати.

    — А увређени народ гракну: удри, посветила ти се!
    Лаз. Л.
  3. 2.б.

    праснути, пући.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Е да ће неђе гракнут каква леворчина с ових прозора.
    Лоп.

Фразе

гракну му срце од радости обрадовао се.

Пододреднице

~ се

прочути се, одјекнути. — Твоја лажа није једна шала: гракнула се она надалеко. Њег. Ево ти у кућу госта о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда. Мат

прочути се, одјекнути.
Изворни текст (OCR)
гра́кнути, гра̑кне̄м сврш. 1. пустити грак (о гавранима, вранама и др.). — Владаше велика тишина у целом селу; тек понегде залаје беспослен пас или гракне врана. Ранк. Долети однекле гавран ... и гракну увредљиво. Кос. 2. а. викнути, повикати. — А увређени народ гракну: удри, посветила ти се! Лаз. Л. б. покр. праснути, пући. — Е да ће неђе гракнут каква леворчина с ових прозора. Лоп.