гра́на
грана QA: medium
Лема
грана
Извор
том 1, стр. 547, редослед 30
- 1.
(ак. гра̑ну) део дрвета који расте из стабла.
— Градио сам чудан град облаку на грани.
- 2.
оно што се од нечега одваја, потиче, излази, у шта се нешто продужава и сл., огранак, изданак.
— Ту се хладна вода уставила, пусти гране на четири стране.
Рј. Ови Казаси потичу од велике и моћне, изумрле породице Шlа2
— беговића. Само је та њихова грана остала стицајем прилика без земље.
Твоје је ово дијете и срца твојега грана.
- 3.
део шаке или ноге (стопало) до прстију.
— На шаци разликујемо: корен, грану и прсте.
Оздо је табан, а озго грана; боли га нога баш на грани.
Рј.
- 4.
врста или део̏ врсте људске делатности, једна духовна (научна, знанствена, уметничка, спортска, пословна) област.
— Сваки позив, свака грана науке, индустрије или заната имају својих израза.
Књижевност је важна грана људске активности.
Веслање је једна од спортских грана.
Фразе
бити као сува (мртва, окресана, одсечена, преломљена) ~ а) бити без животне снаге, без живота; б) бити усамљен; д о ћ и д о з е л е н е гр ан е, на з е л е н у г р а н у обогатити се, материјално се придићи; као граном побијен оборен (болешћу); метнути девојци грану на пут омести девојку да се уда; накићен шљивовом граном пијан; пасти на танке (ниске, најниже, последње, задње и сл.) гране а) осиромашити, пасти у беду, пропасти; б) срозати се, пасти, спустити се морално; попети се на више гране (на вишу грану) поправити своје стање, доћи у благостање; сећи, резати грану на којој се седи радити (обично несвесно) против себе самог. грана́(ј)лија ж пушка по којој су изрезбарене, извезене гране. — Гранајлије пушке дохватише. Вук Рј. И спопаде дугу гранајлију.
Изворни текст (OCR)
гра́на ж (ак. гра̑ну) 1. део дрвета који расте из стабла. — фиг. Градио сам чудан град облаку на грани. Шен. 2. оно што се од нечега одваја, потиче, излази, у шта се нешто продужава и сл., огранак, изданак. — Ту се хладна вода уставила, пусти гране на четири стране. Вук Рј. Ови Казаси потичу од велике и моћне, изумрле породице Шlа2- беговића. Само је та њихова грана остала стицајем прилика без земље. Андр. И. Твоје је ово дијете и срца твојега грана. Шим. А. 3. део шаке или ноге (стопало) до прстију. — На шаци разликујемо: корен, грану и прсте. Батут. Оздо је табан, а озго грана; боли га нога баш на грани. Вук Рј. 4. врста или део̏ врсте људске делатности, једна духовна (научна, знанствена, уметничка, спортска, пословна) област. — Сваки позив, свака грана науке, индустрије или заната имају својих израза. СКГ 1937. Књижевност је важна грана људске активности. Андр. И. Веслање је једна од спортских грана. Весл.