гра̀нати

гранати

Лема

гранати

Извор

том 1, стр. 548, редослед 6

1.
песн. в. гранати се.
песн. — песничкив. — (после броја) век
— Смрт посече воћку младу, граналу.
Кош.
Одатле гранају вијугасти путови и пролокани коловози на све четири стране. Бож.
2.
фиг. ширити (руке) попут грана, махати (рукама).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Стоји он пред кухињом, живо грана рукама.
Радул.
Гранао је рукама, исправљао се и бацао на јастук.
Вуков.

Пододреднице

~ се

1. пуштати из себе гране. — Трешња се почињала гранати одмах близу земље. Перк. 2. а. ширити се, одвајати се у разним правцима. — Пођосмо зеленилом уоквиреним стазама што се тамо-амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и боКора. Ком. План завојевача о насиљу ... ту се гранао у стотине неочекиваних, споредних рукаваца. Андр. И. б. повећавати се, развијати се. — Послови који се захукташе за живота Вучетина нису се гранали, али се нису ни зауставили. Марк. М

пуштати из себе гране.ширити се, одвајати се у разним правцима.повећавати се, развијати се.

Изворни текст (OCR)

гра̀нати, -а̄м несврш. песн. 1. в. гранати се. — Смрт посече воћку младу, граналу. Кош. Одатле гранају вијугасти путови и пролокани коловози на све четири стране. Бож. 2. фиг. ширити (руке) попут грана, махати (рукама). — Стоји он пред кухињом, живо грана рукама. Радул. Гранао је рукама, исправљао се и бацао на јастук. Вуков.