Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гра̀нат

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 548

гра̀нат

гранат

Лема

гранат

Извор

том 1, стр. 548, редослед 4

  1. 1.а.

    који има велике гране, који обилује гранама; исп. крошњат, крошњаст.

    исп. — испореди
    — Чистина, а сред ње стајала је велика граната липа.
    Шен.
  2. 1.б.

    који има много огранака, разгранат; исп. грана (2).

    исп. — испореди
    — Неколико гранатих и некада ... чувених породица набило је своје породичне раке до саме површине земље.
    Сек.
    Најприје обори вође јелена], што високе имаху главе, на њима гранате роrе.
    М-И
  3. 2.

    телесно развијен, снажан, јак.

    — Средовјечни човјек ... кршан је, гранат.
    Јел.
Изворни текст (OCR)
гра̀нат, -а, -о 1. а. који има велике гране, који обилује гранама; исп. крошњат, крошњаст. — Чистина, а сред ње стајала је велика граната липа. Шен. б. који има много огранака, разгранат; исп. грана (2). — Неколико гранатих и некада ... чувених породица набило је своје породичне раке до саме површине земље. Сек. Најприје обори вође јелена], што високе имаху главе, на њима гранате роrе. М-И. 2. телесно развијен, снажан, јак. — Средовјечни човјек ... кршан је, гранат. Јел.