Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гра̀нӣтан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 548

гра̀нӣтан

гранитан, гранитски

Лема

гранитан

Варијанте

гранитски, гра̀нӣтскӣ

Извор

том 1, стр. 548, редослед 20

  1. 1.

    који се односи на гранит; који је од гранита.

    — Неки је споменик изграђен од гранитнога камена.
    Тућ.
    Предео је сав ... гранитан, прашинаст.
    Дуч.
    Гле, усред туђинског мора, ко̂ стене гранитске камен, тај олтар предака ваших још гордо пред вама стоји.
    Ил.
  2. 2.

    фиг. тврд, чврст (као да је од гранита).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Армије наше гранитне су груди.
    Минд.
Изворни текст (OCR)
гра̀нӣтан, -тна, -тно и гра̀нӣтскӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на гранит; који је од гранита. — Неки је споменик изграђен од гранитнога камена. Тућ. Предео је сав ... гранитан, прашинаст. Дуч. Гле, усред туђинског мора, ко̂ стене гранитске камен, тај олтар предака ваших још гордо пред вама стоји. Ил. 2. фиг. тврд, чврст (као да је од гранита). — Армије наше гранитне су груди. Минд.