гра̀ница
граница QA: medium
Лема
граница
Извор
том 1, стр. 549, редослед 1
- 1.а.
црта, линија која обележава докле се нешто простире, која дели два пространства (имања, државе и др.), међа.
— Граница краљевства ... текла је отприлике Неретвом до Раме ...
На југозападу је Јадранско море ставило границе распрострањењу Југословена.
- 1.б.
област, подручје дуж границе.
— Тражићу негде на граници ... далеко ... какво најгоре ... место.
- 2.
(Граница) Војна граница (в. изр.).
history— С усјева прелазе у говору] ... на казивање о Граници, чардацима, судовању сабље.
А нисте били никад у Срему? Мислим У паорији, јер, знате, друго је Граница.
- 3.а.
(обично у мн.) крајња могућност, мера до које нешто допире.
— Али је у друштвеном животу и у појединачном пословању тешко увек одредити границе здравог разума.
- 3.б.
тачка до које нешто досеже или одакле почиње.
— На граници свијести препознајем нека лица.
О мајко мила, шта ће се! —.дјетињски немоћно, већ на граници суза, уздисао је.
ист.
- 3.в.
уз крајина (изр.); отићи на границу, вратити се с границе ист. отићи, вратити се као војник, војни обвезник; поставити, повући (повлачити), свести у границе ограничити, одредити разлику; прећи (прелазити) (сваку, све) границу (-е) не знати меру, бити дрзак, безобразан;у границама нечега (закона , пристојности, могућности) онако како је то одређено нечим.
Фразе
горња (крајња) и доња ~ (температуре, година и сл.) највиши и најнижи степен (температуре), број (година) и сл.; затворити (отворити) rраницу обуставити (успоставити) погранични промет; међународна датумска ~ геогр. 180 географске дужине; имати граница̑ знати за меру, не ићи у крајност; Војна
Изворни текст (OCR)
гра̀ница1 ж 1. а. црта, линија која обележава докле се нешто простире, која дели два пространства (имања, државе и др.), међа. — Граница краљевства ... текла је отприлике Неретвом до Раме ... Шиш. На југозападу је Јадранско море ставило границе распрострањењу Југословена. Цвиј. б. област, подручје дуж границе. — Тражићу негде на граници ... далеко ... какво најгоре ... место. Ранк. 2. (Граница) ист. Војна граница (в. изр.). — С усјева прелазе у говору] ... на казивање о Граници, чардацима, судовању сабље. Коз. И. А нисте били никад у Срему? Мислим У паорији, јер, знате, друго је Граница. Петр. В. 3. а. (обично у мн.) крајња могућност, мера до које нешто допире. — Али је у друштвеном животу и у појединачном пословању тешко увек одредити границе здравог разума. Прод. б. тачка до које нешто досеже или одакле почиње. — На граници свијести препознајем нека лица. Наз. О мајко мила, шта ће се! —.дјетињски немоћно, већ на граници суза, уздисао је. Ћоп.