Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гра̀ниче̄ње

стом 1, стр. 549

гра̀ниче̄ње

граничење QA: medium

Лема

граничење

Извор

том 1, стр. 549, редослед 12

  1. —

    гл. им. од граничити (се) гра̀ничити (се), -ӣм (се) несврш. 1.4 налазити се на граници, имати заједничку границу, додиривати се; син. међити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголсин. — синоним
    — Њихово имање граничи ево баш с овим новим виноградом. Бож.
  2. 2.

    допирати до нечег; бити близу нечег; исп. граница1 (3б).

    — У души јој беше и бола, и срџбе, и стида4 и гнушања страшнога, болесног, које граничи с лудилом.
    Ранк.
    Сви погледаше тога глупана, чија је ревност у школи једногодишњих добровољаца граничила с блесавошћу.
    Јонке
Изворни текст (OCR)
гра̀ниче̄ње с гл. им. од граничити (се). гра̀ничити (се), -ӣм (се) несврш. 1.4 налазити се на граници, имати заједничку границу, додиривати се; син. међити (се). — Њихово имање граничи ево баш с овим новим виноградом. Бож. 2. допирати до нечег; бити близу нечег; исп. граница1 (3б). — У души јој беше и бола, и срџбе, и стида4 и гнушања страшнога, болесног, које граничи с лудилом. Ранк. Сви погледаше тога глупана, чија је ревност у школи једногодишњих добровољаца граничила с блесавошћу. Јонке.