Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гра̀нути

сврштом 1, стр. 550

гра̀нути

гранути

Лема

гранути

Извор

том 1, стр. 550, редослед 9

  1. 1.

    непрел. синути, засијати, појавити се (о сунцу, пролећу, месецу итд.).

    непрел. — непрелазни глаголитд. — и тако даље
    — Путници су као ласте: зими иду к југу, а како пролеће гране, враћају се к северу.
    Нен. Љ.
    У шуми бијаше још некуд тамно и немило, јер сунце не бјеше грануло.
    Брл.
  2. 2.

    прел. обасјати.

    dialectal
    прел. — прелазни глаголпокр. — покрајински
    — lјесма'гране, пјесма гране мене, а ја блажен.
    Хар.
    Наш кров грануло је сунце.
    Ћос. Д.
  3. 3.

    фиг. лакнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сад ми је мало грануло.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
гра̀нути, гра̄не̄м сврш. 1. непрел. синути, засијати, појавити се (о сунцу, пролећу, месецу итд.). — Путници су као ласте: зими иду к југу, а како пролеће гране, враћају се к северу. Нен. Љ. У шуми бијаше још некуд тамно и немило, јер сунце не бјеше грануло. Брл. 2. прел. покр. обасјати. — lјесма'гране, пјесма гране мене, а ја блажен. Хар. Наш кров грануло је сунце. Ћос. Д. 3. фиг. лакнути. — Сад ми је мало грануло. Вук Рј.