гра̏ђанин
грађанин
Лема
грађанин
Извор
том 1, стр. 545, редослед 1
- 1.
(мн. гра̏ђа̄ни) становник града, варошанин.
- 2.
припадник класе коју су чинили становници градова.
— Шупљи племићи стењу под кијачом тврдог хрватског грађанина.
- 3.
становник једне државе, држављанин.
— Али држава је држава. Шими је лојалан грађанин. Озбиљно је помишљао да се посрби.
Фразе
а к а д е м с к и ~ студент, слушалац на универзитету, свеучилишту; п оч а с н и, з а ч а с н и ~ човек коме је неки грао у знак почасти доделио право грађанства; с в е м и р с к и ~, ~ с в е т а песн. грађанин целе васионе, свемира. — Свемирски грађанин ја сам!
Изворни текст (OCR)
гра̏ђанин м (мн. гра̏ђа̄ни) 1. становник града, варошанин. 2. припадник класе коју су чинили становници градова. — Шупљи племићи стењу под кијачом тврдог хрватског грађанина. Матош. 3. становник једне државе, држављанин. — Али држава је држава. Шими је лојалан грађанин. Озбиљно је помишљао да се посрби. Поп. Ј.