Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гр̏бав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 552

гр̏бав

грбав

Лема

грбав

Извор

том 1, стр. 552, редослед 9

  1. 1.а.

    који има грбу; погурен

    — То је мален човек, грбав, али без видљиве грбе.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    који је са избочином, који није раван.

    — Прохор виде како се официрчић грбава носа мршти.
    Моск.
  3. 2.

    фиг. наказан, убог; неисправан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ваљда му је пошло за руком сложити своје грбаве рачуне.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
гр̏бав, -а, -о 1. а. који има грбу; погурен. — То је мален човек, грбав, али без видљиве грбе. Андр. И. б. који је са избочином, који није раван. — Прохор виде како се официрчић грбава носа мршти. Моск. 2. фиг. наказан, убог; неисправан. — Ваљда му је пошло за руком сложити своје грбаве рачуне. Ков. А.