гр̀бача

године су му на грба чи остарео је; (за)сести, попети се коме на грбачу, бити (коме) на грбачи пасти коме на терет, уживати туђу муку; носити (кога) на грбачи с муком издржавати, хранити (кога); подметнути, подметати грбачу поднети, подносити велики, главни терет; свалити коме нешто на грбачу оптеретити кога нечим, пребацити какав терет на некога; скинути се (коме) с грбаче не бити више на терету. гр̀бачити (се), -ӣм (се) несврш. радити тешко, савијене грбаче (нпр. копати). — Савојац ћути и грбачи на својој каменитој јаковици. Матош. Код нас ако се не грбачи, не може да се једе.