гр̏бити
грбити
Лема
грбити
Извор
том 1, стр. 552, редослед 27
- а.
савијати, истурати у облику грбе.
— Он је непрестано некако грбио леђа.
- б.
фиг. вући, носити терет.
— И место да ... грбиш под судбином у којој си се родио ... ти бежиш.
Пододреднице
1. савијати леђа у облику грбе. — Све више је изостајао иза последњег борца, јаукао и грбио се, трудећи се да га запази комесар и да га запита шта му је. Ћос. Д. фиг. Дол уз јаблане танане мрки се грмови грбе. Фран. 2. фиг. грбавити се (2). — Грби се, јадна жено, тако ти је суђено! Богдан
Изворни текст (OCR)
гр̏бити, -ӣм несврш. а. савијати, истурати у облику грбе. — Он је непрестано некако грбио леђа. Л-К. б. фиг. вући, носити терет. — И место да ... грбиш под судбином у којој си се родио ... ти бежиш. Сек.