Одредница

гр̏гӯт

мтом 1, стр. 553

гр̏гӯт

гргут

Стална адреса

Лема

гргут

Извор

том 1, стр. 553, редослед 31

  1. 1.

    оном. гугут.

    оном. — ономатопеја
    — Грлице гргут што сама самује.
    Вел.
  2. 2.

    гргот.

    — Горјеле су запењене воде што су с веселим гргутом падале у језеро.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
гр̏гӯт м оном. 1. гугут. — Грлице гргут што сама самује. Вел. 2. гргот. — Горјеле су запењене воде што су с веселим гргутом падале у језеро. Бен.