гр̑д
грд, грдан
Лема
грд
Варијанте
грдан, гр́дан
Извор
том 1, стр. 554, редослед 5
- 1.
-дно (одр. гр̑днӣ; комп. гр̏ђӣ и гр̀днијӣ) голем, велик, огроман; многобројан.
— Ђаци из Велике школе у грдној множини ... седе по каванама.
Жена, с грдном модрицом више ока, упаде у механу и зацика.
Мајчин шапат и клетва грда.
- 2.
ружан, гадан, нагрђен.
dialectal— Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више.
Грднијега у хиљади нема од Максима сина Иванова.
Говори, врачарице грда!
- 3.
зао, рђав, лош.
— Грдни дане, да те бог убије!
Него би грдни удес Одисеја снашао одмах.
- 4.а.
тежак (о ранама, мукама).
— Тражио је нешто грђе и од смрти.
Њене су ране још грђе.
Е мој Симеуне, моја грдна рано!
- 4.б.
несрећан, јадан.
— Један јужњак ... хода по земљи грдан и жалостан.
Изворни текст (OCR)
гр̑д, гр́да, гр́до, гр̑дан и гр́дан, -дна, -дно (одр. гр̑днӣ; комп. гр̏ђӣ и гр̀днијӣ) 1. голем, велик, огроман; многобројан. — Ђаци из Велике школе у грдној множини ... седе по каванама. Марк. Св. Жена, с грдном модрицом више ока, упаде у механу и зацика. Дом. Мајчин шапат и клетва грда. Крањч. Стј. 2. покр. ружан, гадан, нагрђен. — Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више. Њег. Грднијега у хиљади нема од Максима сина Иванова. НП Вук. Говори, врачарице грда! Шен. 3. зао, рђав, лош. — Грдни дане, да те бог убије! Њег. Него би грдни удес Одисеја снашао одмах. М-И. 4. а. тежак (о ранама, мукама). — Тражио је нешто грђе и од смрти. Јов. Ј Њене су ране још грђе. Ћип. Е мој Симеуне, моја грдна рано! Коч. б. несрећан, јадан. — Један јужњак ... хода по земљи грдан и жалостан. Вуј.