Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гр̀дило

стом 1, стр. 554

гр̀дило

грдило

Лема

грдило

Извор

том 1, стр. 554, редослед 9

  1. —

    оно што је грдно, руно ерамота.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Такве бруке, таквијех грдила нигдје нико још видио није!
    Њег.
    Кога ћеш ми са мном оставити ... да ми образ од грдила чува.
    Рј. А.
    Тога у нас нема,
    — то би било грдило да човјек остане неожењен.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
гр̀дило с покр. оно што је грдно, руно; ерамота. — Такве бруке, таквијех грдила нигдје нико још видио није! Њег. Кога ћеш ми са мном оставити ... да ми образ од грдила чува. Рј. А. Тога у нас нема, — то би било грдило да човјек остане неожењен. Мат.