гр́дити
грдити
Лема
грдити
Извор
том 1, стр. 554, редослед 11
- 1.
нападати некога или нешто прекорним или ружним речима, псовати.
— Грдили су и нападали највеће ... заслуге.
Сељаци стадоше учтиво грдити закон и власт и све добога.
- 2.
чинити ружним, наказним, нагрђивати.
— Место очију ... празне дупље ... Те их дупље не грде тако као наше слепце. Бож. фиг. Од данас нећу за њу да знам ... нека не грди овај праг! оп.
Пододреднице
1. уз. повр. псовати се међусобно. — Чича Илија се грди помало са чича-Стеваном. Вес. Понеке прзнице оборе их доле ... После се мало грде па трче кроз свет. Шапч. 2. нагрђивати се, ружити се. — А што се грдиш кад те није бог нагрдио? Нен. Љ
Изворни текст (OCR)
гр́дити, гр̑дӣм несврш. 1. нападати некога или нешто прекорним или ружним речима, псовати. — Грдили су и нападали највеће ... заслуге. Шкреб. Сељаци стадоше учтиво грдити закон и власт и све добога. Лаз. Л. 2. чинити ружним, наказним, нагрђивати. — Место очију ... празне дупље ... Те их дупље не грде тако као наше слепце. Бож. фиг. Од данас нећу за њу да знам ... нека не грди овај праг! оп.