гре́да
греда
Лема
греда
Извор
том 1, стр. 556, редослед 23
- 1.
(ак. гре̂ду) дуг, одебео, прав, раван, израђен комад дрвета (бетона, железа) који служи за грађу; исп. балван, брвно, дирек, талпа.
— Набуја Жепа, нагло и изненада ... па подрије и отплави греде.
- 2.
велика стена или камена коса.
— Само се греда планинског венца местимично бели.
Ту више није било простора ни за шуме, само су на стјеновитим гредама стајали кржљави борови.
- 3.
дужи комад земље опкољен водом.
— По равницама су расејане баруштине и језера ... а између њих су плодне греде или острвца.
- 4.
леја.
— Старац вртлар иде стазом измеђ уских греда према клијалишту.
- 5.
ситан камен, дробиш. Рј. А.
dialectal
Фразе
није ~ шатр. нема сметње, препр̂еке.
Изворни текст (OCR)
гре́да ж (ак. гре̂ду) 1. дуг, одебео, прав, раван, израђен комад дрвета (бетона, железа) који служи за грађу; исп. балван, брвно, дирек, талпа. — Набуја Жепа, нагло и изненада ... па подрије и отплави греде. Андр. И. 2. велика стена или камена коса. — Само се греда планинског венца местимично бели. Рад. Д. Ту више није било простора ни за шуме, само су на стјеновитим гредама стајали кржљави борови. Лал. 3. дужи комад земље опкољен водом. — По равницама су расејане баруштине и језера ... а између њих су плодне греде или острвца. Цвиј. 4. леја. — Старац вртлар иде стазом измеђ уских греда према клијалишту. Визн. 5. покр. ситан камен, дробиш. Рј. А.