грѐшика
грешика QA: medium
Лема
грешика
Извор
том 1, стр. 558, редослед 19
- 1.
грешља
archaic - 2.а.
огрозд. Сим. Реч.
botany - 2.б.
вињага. Вук Рј. гре́шити, гре̑шӣм, ијек. гријѐшити, несврш.
- 1.а.
чинити грех, кршити неки верски или друштвено-морални пропис.
— Бог је казнио хришћане што су грешили о законе његове.
- 1.б.
имати ванбрачне сексуалне односе.
— И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.
Ја сам с њезиним мужем гријешила.
- 1.в.
прел. наводити на грех, чинити (кога) грешним.
— Јошко, мирујте и не гријешите ме.
- 2.
чинити погрешке у послу, рђаво, лоше, невешто, непаметно радити; не знати.
— Поглед ко̑ стрелица гађа, не гријеши, и ништа му није скрито.
Писац греши ... кад насупрот Рајићу ставља Доситеја и његову струју.
Ако будеш и даље гријешио, бацит ћу све. 11ав.р̄ е̄у̏*у̏у̏_:
Фразе
~ душу, (обично) не греши дVше чинити грех; говорити неистину; обеђивати, опадати неког.
Пододреднице
1. в. грешити (1а). — Нећу да се грешим, нису сви Турци такви, нађе се и по који добар. БК 190б. Грешим се што тако говорим. Вукић. 2. (о некога, о нешто) не водити рачуна. — Наши писци из северних крајева ... греше се о књижевни језик. Скерл
Изворни текст (OCR)
грѐшика ж покр. 1. заст. грешља. 2. бот. а. огрозд. Сим. Реч. б. вињага. Вук Рј. гре́шити, гре̑шӣм, ијек. гријѐшити, несврш. 1. а. чинити грех, кршити неки верски или друштвено-морални пропис. — Бог је казнио хришћане што су грешили о законе његове. Поп. П. б. имати ванбрачне сексуалне односе. — И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити. Станк. Ја сам с њезиним мужем гријешила. Шимун. в. прел. наводити на грех, чинити (кога) грешним. — Јошко, мирујте и не гријешите ме. Тур. 2. чинити погрешке у послу, рђаво, лоше, невешто, непаметно радити; не знати. — Поглед ко̑ стрелица гађа, не гријеши, и ништа му није скрито. Кркл. Писац греши ... кад насупрот Рајићу ставља Доситеја и његову струју. СКГ 1937. Ако будеш и даље гријешио, бацит ћу све. 11ав.р̄ е̄у̏*у̏у̏_: