гре̏јати
грејати
Лема
грејати
Извор
том 1, стр. 557, редослед 12
- 1.а.
ијек. гри̏јати, несврш а. давати нечему топлоту, чинити да нешто буде топло; загревати; супр. хладити.
— Тражили смо сухих дрва, чиме смо сад место угљена грејали машину брода].
Лугари грију ноге у запећку.
- 1.б.
давати од себе топлоту.
— Траг га сунца ... гријао.
А љубав в'јек нек грије
Крањч. С. И докле ме грије њен поглед, ја сам жедан сунца пио.
- 2.
сијати (о сунцу, месецу).
— Због таквих сунце грије. Н. посл.
Беше изrрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.
Пододреднице
1. добивати, примати топлоту, држати топлоту. — Под мојим се кровом греје, а о глави ми ради. Ћос. Д. Како вам се греју собе? Срем. фиг. Стипанчић се гријао блажен о младом, непоквареном срцу Валпургином. Новак. 2. набављати дрво, огрев. — Како се гријеш? тј. како се дрвариш? Вук Рј
Изворни текст (OCR)
гре̏јати, -је̄м, ијек. гри̏јати, несврш. 1. а. давати нечему топлоту, чинити да нешто буде топло; загревати; супр. хладити. — Тражили смо сухих дрва, чиме смо сад место угљена грејали машину брода]. Нен. Љ. Лугари грију ноге у запећку. Гор. б. давати од себе топлоту. — Траг га сунца ... гријао. Шен. фиг. А љубав в'јек нек грије вас. Крањч. С. И докле ме грије њен поглед, ја сам жедан сунца пио. Шант. 2. сијати (о сунцу, месецу). — Због таквих сунце грије. Н. посл. Вук. Беше изrрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице. Станк.