гри̏сти
гристи
Лема
гристи
Извор
том 1, стр. 561, редослед 39
- 1.а.
(трп. прид. гри̏зен) несврш. забадати зубе у нешто, угризати, уједати.
— Спопадају ra муке или бес да ... гризе своју сопствену руку
Видим, боме риба гризе удицу.
Сиктала је шиба и гризла до бола.
- 1.б.
откидати што зубима; хватати што зубима (нокте, усне, бркове итд.).
— Причвршћивала је ... дугмад на његову шињелу, гризла конац ... зубима.
Постиђени гризу нокте.
- 2.а.
узимати храну, јести; глодати, трошити глођући.
— Није пазио на волове док су гризли.
Мишад гризе, али по тлих гмиже.
- 2.б.
фиг. мучити, јеспш, нагризати, трошити.
— Срце му је гризла сумња.
Гризе ме нестрпљење.
Нијесте видјели црва што ми живот гризс.
Видјело се да га гризе сушица.
- 3.а.
фиг. изазивати јед, задавати бол, секирати.
— Своју кћер, своју крв
— сиротицу Мару мучи и гризе.
Прећи ће нам у обичај да гриземо сами себе или један друrоr.
- 3.б.
непрел. мучити, пећи (савест
- 4.
бол итд.). —У души га гризло што мора ... остајати дужан. Ђал.
- 4.
нагризати, изједати (о киселини, рђи, води и сл.).
— Сирће своје буре највише гризе. Н. посл.
Море ... гризе и изједа подножје тим врлетима.
- 5.
штипати, уједати.
— Гризе оштра и немила студен.
Зима гризе за уши.
Дим је гриза̄о за очи.
В.
Фразе
гризе га савест каје се; ~ камен (земљу) сиротовати, гладовати. — Ако што има, исцедићу па макар морали и ја и он земљу да гриземо! Чипл.; ~ перо писати с напором; ~ удицу хватати се на лепак, показивати интересовање мољци гризу (неку ствар) пропада, стоји неискоришћено.
испасти из грифа изгубити вештину, окретност, постати неспретан.
Пододреднице
1. фиr. једити се, кајати се. — Она је клела саму себе и гризла се и узалуд се мучила. Андр. И. Нитко се не узрујава због недаћа које нас поrађају! ... Само се ја гризем! Франг. 2. распадати се, разједати се. — Свила се гризе. Р-К Реч. фиг. То се у нама гризла глембајевска крв! Крл. 3. уз. повр. а. клати се, узајамно се уједати. — Под столовима су се пси гризли око костију. Бен. б. свађати се, не трпети се. — Међу собом се... гризли и клали по давној навади. Шен. 4. грискати у једу или замишљености (усне, бркове итд.). — Сумње није било да се гризе за усне и да уздише. Богдан. 4гри̏ф, грѝфа м нем. варв. 1. држак, балчак. — На њој је све скупоцено ... од »грифа« на кишобрану до тананог везеног рупчића. Петр. В. 2. начин хватања противника у борби, мајсторија, вештина. — Подухвати пијанца с леђа ... тако вешто и тако брзо да никад нико није могао да види у чему је »Миланов гриф«. Андр. И. Ја имам снаrе ... али не знам ваше грифове и захвате. Јонке
Изворни текст (OCR)
гри̏сти, гри́зе̄м (трп. прид. гри̏зен) несврш. 1. а. забадати зубе у нешто, угризати, уједати. — Спопадају ra муке или бес да ... гризе своју сопствену руку Вес. Видим, боме риба гризе удицу. Шен фиг. Сиктала је шиба и гризла до бола. Мих. б. откидати што зубима; хватати што зубима (нокте, усне, бркове итд.). — Причвршћивала је ... дугмад на његову шињелу, гризла конац ... зубима. Ћоп Постиђени гризу нокте. Цар Е. 2. а. узимати храну, јести; глодати, трошити глођући. — Није пазио на волове док су гризли. Ђур. Мишад гризе, али по тлих гмиже. Маж. И. б. фиг. мучити, јеспш, нагризати, трошити. — Срце му је гризла сумња. Бар. Гризе ме нестрпљење. Нуш. Нијесте видјели црва што ми живот гризс. Војн. Видјело се да га гризе сушица. Нех. 3. фиг. а. изазивати јед, задавати бол, секирати. — Своју кћер, своју крв — сиротицу Мару мучи и гризе. Шен. Прећи ће нам у обичај да гриземо сами себе или један друrоr. Марк. Св. б. непрел. мучити, пећи (савест, 4 бол итд.). —У души га гризло што мора ... остајати дужан. Ђал. 4. нагризати, изједати (о киселини, рђи, води и сл.). — Сирће своје буре највише гризе. Н. посл. Вук. Море ... гризе и изједа подножје тим врлетима. Кум. 5. штипати, уједати. — Гризе оштра и немила студен. Коч. Зима гризе за уши. Пав. Дим је гриза̄о за очи. Мил. В.