Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гр̏мнути

сврштом 1, стр. 566

гр̏мнути

грмнути

Стална адреса

Лема

грмнути

Извор

том 1, стр. 566, редослед 20

  1. 1.

    а, пући, одјекнути (о грому, топу, бомби итд.).

    итд. — и тако даље
    — Пламен плану, гром грмну.
    Шен.
    Опет се зачуше пушке и грмну једна бомба.
    Вујач.
    б. затутњити, дићи буку.
    — Самуми пустињски да сви захукну ... ни тада не би орљава грмнула слична.
    Наз.
  2. 2.а.

    викнути јаким, громким гласом, узвикнути.

    — Разумели смо!
    — грмнуше једногласно војници.
    Јак.
  3. 2.б.

    фиг. прогласити, објавити, одлучно изјавити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Године 1848. усудише се и Срби гласом читавог једног народа грмнути: Слобода или смрт!
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
гр̏мнути, -не̄м сврш. 1. а, пући, одјекнути (о грому, топу, бомби итд.). — Пламен плану, гром грмну. Шен. Опет се зачуше пушке и грмну једна бомба. Вујач. б. затутњити, дићи буку. — Самуми пустињски да сви захукну ... ни тада не би орљава грмнула слична. Наз. 2. а. викнути јаким, громким гласом, узвикнути. — Разумели смо! — грмнуше једногласно војници. Јак. б. фиг. прогласити, објавити, одлучно изјавити. — Године 1848. усудише се и Срби гласом читавог једног народа грмнути: Слобода или смрт! Јакш. Ђ.