гро̏б
гроб
Лема
гроб
Извор
том 1, стр. 567, редослед 20
- 1.а.
јама у коју се сакрањује мртвац, рака.
— Iомакох ногу, стегнух лакта оба
— ко̑ гробар кад се извлачи из гроба.
Гроб лежи у планини, непознат.
- 1.б.
свако место уопште где је мртав човек.
— Нек Морава, која нас је отхранила, и гроб буде.
Гавранови ... врх гроба новог кружећ, радују се стрви.
- 2.
фиг. смрт.
— У живој пути жива мисо̑ и цјелов на све с овкрај гроба.
Не бих се ја удала за никог ко није чиновник, па макар до гроба остала удовица.
- 3.
тамно, мрачно место ( о подруму, тамници и сл.).
— Проговара хајдук други Кад сам допо̑ овог гроба, питала те мајка Моја.
Све је стајало у том влажном гробу дућану на своме мјесту.
- 4.
фиг. стар човек или болесник који сваки час може умрети.
— Зар од онако лепе жене да се направи оваква рушевина, гроб?
В. Овдје се мора постати овакав живи гроб, као овај тамо пријеко!
- 5.
фиг. највећи чувар тајне.
— Роксана]
— Ни речи! ... Сирано Бићу гроб!
Дубљег гроба за једну тајну нема од мене и ових мојих груди!
скорашњи гроб, недавно сахрањен човек; нећеш (не можеш) то (са собом) у~ однети (понети) не вреди, нема смисла толико чувати, тећи за живота; овкрај гроба пре смрти; од колевке до гроба целога живота; однети (понети) (са собом) у ~ умрети а ником не казати (тајну, жељу и сл.); окречен (обељен)~ дволичан човек; онкрај (преко, иза, с оне стране) гроба после смрти; отерати (пре времена) у ~ скратити живот (некоме); положити у~ сахранити, убити, уништити; потресати (претресати) кости у гробу чинити нешто нажао покојницима, нешто што би их вређало да су живи; преврнути се (окренути се) у гробу каже се кад се учини што страшно због чега би се онај мртви на кога се мисли стидео; робом икад, гробом никад боље је робовати него погинути јер после робовања долази слободан живот а после смрти нема никаквог; свалити (оборити) у ~ бити узрок смрти; свети ~ рлг. гроб Исуса Христа, Јерусалим; светли гробови знаменити људи у историји; спуштати у ~ сахрањивати, бити присутан нечијој сахрани, доживљавати нечију сахрану; то ће му бити ~ у томе је његова пропаст; ћутати као ~ трајно чувати тајну као светињу.
Фразе
бити као ~ в. ћутати као гроб; близу (на ивици) гроба близу смрти, пред смрт; боље ~ него роб боље је умрети него робовати; виси ногама у гробу в. једном ногом је у гробу; ~ се отворио пред неким био је у највећој опасности; гроба ми очева (материна) говори се у заклињању; до гроба 1) увек, довека (у одричној реченици) никад; 2) до смрти; (ис)копати (коме)~ упропастити (кога); је дном ногом је у гробу изгледа, чини се да ће врло брзо умрети; тек што није умро; као да је из гроба устао врло рђаво, лоше изгледа, тешко је болестан; страшно је блед; лећи у ~ умрети; мирно (тишина) као у гробу потпуна, језива, стравична тишина; на ивици гроба близу смрти; не знати гроба ни мрамора; не знати где је (неко) сахрањен; непобусани
Изворни текст (OCR)
гро̏б, гро̀ба м 1. а. јама у коју се сакрањује мртвац, рака. — Iомакох ногу, стегнух лакта оба — ко̑ гробар кад се извлачи из гроба. Гор. Гроб лежи у планини, непознат. Тад. б. свако место уопште где је мртав човек. — Нек Морава, која нас је отхранила, и гроб буде. Рак. Гавранови ... врх гроба новог кружећ, радују се стрви. Домј. 2. фиг. смрт. — У живој пути жива мисо̑ и цјелов на све с овкрај гроба. Кам. Не бих се ја удала за никог ко није чиновник, па макар до гроба остала удовица. Ћос. Д. 3. тамно, мрачно место ( о подруму, тамници и сл.). — Проговара хајдук други Кад сам допо̑ овог гроба, питала те мајка Моја. Змај. Све је стајало у том влажном гробу дућану на своме мјесту. Крл. 4. фиг. стар човек или болесник који сваки час може умрети. — Зар од онако лепе жене да се направи оваква рушевина, гроб? Мил. В. Овдје се мора постати овакав живи гроб, као овај тамо пријеко! Крл. 5. фиг. највећи чувар тајне. — Роксана] — Ни речи! ... Сирано Бићу гроб! Дим. Дубљег гроба за једну тајну нема од мене и ових мојих груди! Срем.