гро̀зити

грозити

Лема

грозити

Извор

том 1, стр. 570, редослед 8

а.
претити.
— Осветом грози самом престолу. Ил. б угрожавати, доводити у опасност.
— Господари Ђуниса, Турци су једновремено грозили и Крушевцу.
Јов. С.

Пододреднице

~ се

1. добијати грозу од чега; ужасавати се. — Пре смо те речи са радошћу изговарали, а сад их се грозимо. Сек. 2. претити. — Високо је извукао сабљу и грозио се негдје неким непријатељима. Перк

добијати грозу од чега; ужасавати се.претити.

Изворни текст (OCR)

гро̀зити, -ӣм несврш. а. претити. — Осветом грози самом престолу. Ил. б угрожавати, доводити у опасност. — Господари Ђуниса, Турци су једновремено грозили и Крушевцу. Јов. С.