Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гро̀зничав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 570

гро̀зничав

грозничав

Лема

грозничав

Извор

том 1, стр. 570, редослед 10

  1. 1.а.

    који има грозницу, болестан од грознице.

    — Његове очи су као у грозничава човјека.
    Франг.
  2. 1.б.

    болеснички, као у грозници.

    — Грозничава румен играше на лицу болеснице.
    Шен.
    Мораде издржати до краја његов грозничав поглед.
    Станк.
  3. 1.в.

    праћен грозницом.

    — У књизи се описују ... грозничаве болести.
    Шен.
  4. 2.

    који доноси грозницу, затрован клицама грознице.

    — Љетна спарина ... живе изворе претвара у грозничаве млаке.
    Павл.
    Црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке.
    Дуч.
  5. 3.

    фиr. ужурбан, узнемирен, нестрпљив, узбуђен.

    — Све је то У неком грозничавом, напрегнутом очекивањУ.
    Дом.
Изворни текст (OCR)
гро̀зничав, -а, -о 1. а. који има грозницу, болестан од грознице. — Његове очи су као у грозничава човјека. Франг. б. болеснички, као у грозници. — Грозничава румен играше на лицу болеснице. Шен. Мораде издржати до краја његов грозничав поглед. Станк. в. праћен грозницом. — У књизи се описују ... грозничаве болести. Шен. 2. који доноси грозницу, затрован клицама грознице. — Љетна спарина ... живе изворе претвара у грозничаве млаке. Павл. Црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Дуч. 3. фиr. ужурбан, узнемирен, нестрпљив, узбуђен. — Све је то У неком грозничавом, напрегнутом очекивањУ. Дом.