Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гро̀ктати

несврштом 1, стр. 571

гро̀ктати

гроктати QA: medium

Лема

гроктати

Извор

том 1, стр. 571, редослед 18

  1. 1.

    оном. 1 пуштати гласове: гро, грок; роктати.

    оном. — ономатопеја
    — Свиње ... задовољно грокћу: гро, гро.
    Ков. А.
    Из свињца је гроктало заборављено прасе.
    Ћоп.
    Свиње су страшно роктале и гроктале.
    Креш.
  2. 2.

    одавати звуке пуцњева, учестано пуцати.

    — 1ушке су густо гроктале.
    Ђур.
    Митраљези грокћу са свих страна.
    Нуш.
  3. 3.

    фиг. гласно се смејати слично гроктању, кикотати се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Дворана је гроктала, сламала се, свијала.
    Сим.
    Оркестрион урличе ... као рањена крмача, а назочни грокћу и тресу се од смијеха.
    Бег.
  4. 4.

    в. грактати. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
гро̀ктати, гро̏кће̄м несврш. оном. 1. пуштати гласове: гро, грок; роктати. — Свиње ... задовољно грокћу: гро, гро. Ков. А. Из свињца је гроктало заборављено прасе. Ћоп. Свиње су страшно роктале и гроктале. Креш. 2. одавати звуке пуцњева, учестано пуцати. — 1ушке су густо гроктале. Ђур. Митраљези грокћу са свих страна. Нуш. 3. фиг. гласно се смејати слично гроктању, кикотати се. — Дворана је гроктала, сламала се, свијала. Сим. Оркестрион урличе ... као рањена крмача, а назочни грокћу и тресу се од смијеха. Бег. 4. в. грактати. Вук Рј.