громѝла̄ње

громилање

громилање

том 1, стр. 572, редослед 14

—
гл. им. од громилати (се) гомилати (се). Вук Рј.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
громѝлати (се), -а̄м (се) несврш. в.

Изворни текст (OCR)

громѝла̄ње с гл. им. од громилати (се). громѝлати (се), -а̄м (се) несврш. в. гомилати (се). Вук Рј.