Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

громо̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 573

громо̀вит

громовит

Лема

громовит

Извор

том 1, стр. 573, редослед 1

  1. 1.

    који тутњи, трешти, одјекује као гром; одвећ јак; исп. громован.

    исп. — испореди
    — Красну пјесму ... су сељаци громовитим клицањем пратили.
    Шен.
    Затварач шкљоцну и громовит урлик затресе земљу, вазду задрхта изнад наших глава.
    Јак.
  2. 2.а.

    фиг. громогласан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Прође и Реља ... познат са свога громовитог српства.
    Радул.
  3. 2.б.

    оштар, љутит.

    — Бут и огорчен написа ... громовиту окружницу свим опћинама.
    Том.
Изворни текст (OCR)
громо̀вит, -а, -о 1. који тутњи, трешти, одјекује као гром; одвећ јак; исп. громован. — Красну пјесму ... су сељаци громовитим клицањем пратили. Шен. Затварач шкљоцну и громовит урлик затресе земљу, вазду задрхта изнад наших глава. Јак. 2. фиг. а. громогласан. — Прође и Реља ... познат са свога громовитог српства. Радул. б. оштар, љутит. — Бут и огорчен написа ... громовиту окружницу свим опћинама. Том.