Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

громо̀гласнӣк

мтом 1, стр. 573

громо̀гласнӣк

громогласник

Лема

громогласник

Извор

том 1, стр. 573, редослед 14

  1. —

    индив. подр. громовник; онај који говори с великим ауторитетом.

    индив. — индивидуалноподр. — подругљивос — средњи род
    — Изрекао ју је пресуду великИ громогласнИк наше КЊижевностИ
    — Јован Скерлић.
    Михиз
Изворни текст (OCR)
громо̀гласнӣк м индив. подр. громовник; онај који говори с великим ауторитетом. — Изрекао ју је пресуду]... великИ громогласнИк наше КЊижевностИ — Јован Скерлић. Михиз.