гро̑м

гром

Лема

гром

Варијанте

гро̏м

Извор

том 1, стр. 571, редослед 19

1.а.
(мн. гро̀мови) прасак, тресак који прати севање муње.
мн. — множина
— Подмукло груну гром иза rope.
Гор.
Потом још неколико усамљених удара грома, па мртва тишина.
Макс.
1.б.
фиг. јак пуцањ, пуцање.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Умукнуо гром топова.
Змај
2.
оштра, непријатна, неугодна реч, претња, грдња.
— Бијаше ... непрестано с клетвом, као с громом на устима.
Гор.
Отуда упућује громове своје ... сатире на главу узурпа-. тора.
Ж 1955
3.а.
фиг. виђен, моћан човек.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља?
Вес.
Громови су бирократизма грмели.
Јонке
3.б.
сила, снага, моћ.
— У руци му сабља сева, а у оку гром.
Јакш. Ђ.
Он неће да увјери само сухом истином, него и громом своје вјере.
Нех.
4.
неочекивано, непријатно изненађење.
— То је био гром за учитеље. Тим оценама није ни један могао бити задовољан.
Јакш. Ђ.

Фразе

~ и пакао в. сто (триста) му громова; ~ те спалио, убио нар. (у клетви) цркао; као ~ 1) прид. јако (о пићу); 2) прил. сигурно; (као) ~ из ведра неба потпуно неочекивано, изненада; као громом поражен (ошинут, ударен) пренеражсен (од чуда, страха итд.); неће ~ у коприве подр. ништа неће бити ономе ко не вреди; сто (триста) м у г ром о в а псовка у љутњи; убила те стрела од грома в. гром те убио.

Изворни текст (OCR)

гро̑м и гро̏м, гро̀ма м (мн. гро̀мови) 1. а. прасак, тресак који прати севање муње. — Подмукло груну гром иза rope. Гор. Потом још неколико усамљених удара грома, па мртва тишина. Макс. б. фиг. јак пуцањ, пуцање. — Умукнуо гром топова. Змај. 2. оштра, непријатна, неугодна реч, претња, грдња. — Бијаше ... непрестано с клетвом, као с громом на устима. Гор. Отуда упућује громове своје ... сатире на главу узурпа-. тора. Ж 1955. 3. фиг. а. виђен, моћан човек. — Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља? Вес. Громови су бирократизма грмели. Јонке. б. сила, снага, моћ. — У руци му сабља сева, а у оку гром. Јакш. Ђ. Он неће да увјери само сухом истином, него и громом своје вјере. Нех. 4. неочекивано, непријатно изненађење. — То је био гром за учитеље. Тим оценама није ни један могао бити задовољан. Јакш. Ђ.