Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гро̏ф

мтом 1, стр. 575

гро̏ф

гроф

Лема

гроф

Етимологија

German

Извор

том 1, стр. 575, редослед 12

  1. а.

    крупан феудални господар; великопоседник; вар. граф.

    — Спахија је гроф, обично седи у Бечу.
    Игњ.
  2. б.

    фиг. отмен господин.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бијаше сјајан музичар, гроф по свом укусу.
    Матош

Фразе

као ~ живети живети у благостању, у изобиљу.
Изворни текст (OCR)
гро̏ф, гро̀фа м нем. а. крупан феудални господар; великопоседник; вар. граф. — Спахија је гроф, обично седи у Бечу. Игњ. б. фиг. отмен господин. — Бијаше сјајан музичар, гроф по свом укусу. Матош.