Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гро̀хнути

сврштом 1, стр. 575

гро̀хнути

грохнути

Стална адреса

Лема

грохнути

Извор

том 1, стр. 575, редослед 30

  1. 1.

    оронути, ослабети, остарети, онемоћати.

    — Мати им грохнула.
    Шант.
    Млетачка влада, изнемогла и грохнула од трулежи ... није могла пружити својим људима на тромеђи никакве помоћи.
    Љуб.
  2. 2.а.

    разбити се уз прасак, затутњити; грухнути.

    — Срча на пенџеру грохну.
    Куш.
    Тишина је трајала неко време. Па онда је грохнуло опет тамо од Беоrрада.
    Сек.
  3. 2.б.

    крцнути, зазвечати (о костима).

    — Грохнуше ми кости у мјешини.
    НПХ
  4. 3.а.

    нагло потећи, ударити (о сузама, киши и др.).

    др. — друго
    — Из очију су ... грохнуле сузе.
    Сиј.
  5. 3.б.

    нагло се засмејати.

    — Није могао уздржати смијеха, него гро̏хну из свеrа гласа.
    Ћор.
Изворни текст (OCR)
гро̀хнути, гро̏хне̄м сврш. 1. оронути, ослабети, остарети, онемоћати. — Мати им грохнула. Шант. Млетачка влада, изнемогла и грохнула од трулежи ... није могла пружити својим људима на тромеђи никакве помоћи. Љуб. 2. а. разбити се уз прасак, затутњити; грухнути. — Срча на пенџеру грохну. Куш. Тишина је трајала неко време. Па онда је грохнуло опет тамо од Беоrрада. Сек. б. крцнути, зазвечати (о костима). — Грохнуше ми кости у мјешини. НПХ. 3. а. нагло потећи, ударити (о сузама, киши и др.). — Из очију су ... грохнуле сузе. Сиј. б. нагло се засмејати. — Није могао уздржати смијеха, него гро̏хну из свеrа гласа. Ћор.