Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

грохо̀тати

несврштом 1, стр. 576

грохо̀тати

грохотати

Лема

грохотати

Извор

том 1, стр. 576, редослед 4

  1. 1.

    смејати се грохотом, из свега гласа.

    — И сви се смију, грохоћу, а вранац рже.
    Шимун.
    Око њеrа ... грохоћу од смијеха.
    Наз.
  2. 2.

    звечати, звонити, тандркати, шкрипати; исп. грохитати.

    исп. — испореди
    — Лепећу крила и грохоћу кости.
    Крањч. С.
    На улици су грохотале моторбицикле.
    Кал.
    Тешка убојна кола грохоћу.
    Цар Е.

Пододреднице

~ се

в. грохотати (1). — Калуђер се грохоће, јад г убио, што хоће? Вук Рј

в. грохотати (1).
Изворни текст (OCR)
грохо̀тати, гро̀хоће̄м несврш. 1. смејати се грохотом, из свега гласа. — И сви се смију, грохоћу, а вранац рже. Шимун. Око њеrа ... грохоћу од смијеха. Наз. 2. звечати, звонити, тандркати, шкрипати; исп. грохитати. — Лепећу крила и грохоћу кости. Крањч. С. На улици су грохотале моторбицикле. Кал. Тешка убојна кола грохоћу. Цар Е.