гро̏ш

грош

Лема

грош

Етимологија

German

Извор

том 1, стр. 576, редослед 16

1.
новац различите вредности у разна времена и у разних народа (у предратној Србији
20.
пара, у Хрватској
10.
филира).
2.
новчић, ситан новац, пара, парица.
— У механи пио и без гроша осто̑.
Шант.
Тетком је зову док из ње не исциједе и посљедњи грош.
Бен.
3.
шарена пега на коњу, говечету.
— Коњ је стајао на зеленој земљи са сенкама испалих сапи и својим смеђим грошевима.
Петр. Б.

Фразе

биће (и) по ~ биће у изобиљу, јефтино; грош! каже се кад коме слаже пушка. Вук Рј.; за пребијен ~ за мали новац, за бедну плату; за свој ~ (радити и сл.) за свој рачун; за своје лично, особно задовољство; на трећи ~ на трећину, на трећи део (зараде); ни за ~, ни гроша (пола гроша) ништа (не вреди, не би о̀ао, нема); није чист (прави) ~ није посао (или ствар) као што треба; сто година (дана) — деведесет гроша слаба плата, слаба зарада; бесплодан рад; три за ~ шатр. дедер ако смеш; чаршијски ~ ист. у Србији до 191. год. у трговини (чаршији) рачунала су се два чаршијска гроша (или паре) као један новоковани (динарски) грош (или пара).

Изворни текст (OCR)

гро̏ш, гро̀ша м нем. 1. новац различите вредности у разна времена и у разних народа (у предратној Србији 20 пара, у Хрватској 10 филира). 2. новчић, ситан новац, пара, парица. — У механи пио и без гроша осто̑. Шант. Тетком је зову док из ње не исциједе и посљедњи грош. Бен. 3. шарена пега на коњу, говечету. — Коњ је стајао на зеленој земљи са сенкама испалих сапи и својим смеђим грошевима. Петр. Б.