гр̏тати
гртати
Лема
гртати
Извор
том 1, стр. 577, редослед 12
- 1.
скупљати на гомилу, гомилати.
— Тај влажан песак грћи лопатом.
Јесен је ... гртала на њих снијеr.
Грће он и баца оном својом великом гвозденом лопатом.
- 2.
у гомили јурити, трчати.
— Слобода је сваком на барјаку, све за њоме грће и посрће. Прер. гру̑ оном. узвик за подражавање, опонашање грувања пушака, ударања у врата и сл.
— Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!
Таман ја сјео да са својом чељади нешто мало поједем, кад гру неко у врата. Чол. гру̑б, гру́ба, гру́бо (комп. гру̏бљӣ)
- 1.
храпав под рукама; несавитљив; сиров, без мекоће (о материјалу).
— Преко суроr, грубог сељачког одела био је опасан новим ременом.
Пљускамо коња водом и перемо, стружући грубом четком.
- 2.
без финоће и нежности (о лицу и о цртама лица).
— Сузе се слеваху низ њено мало грубо, али ипак пријатно лице.
Груб као горска трава и нијем као звијер
— прошапта црквару у ухо.
- 3.
невешто израђен, недотеран; приближан, овлашан, израђен у главним цртама.
— Камене су им алатљике несавршене, како са грубе обраде тако и по сиромаштву облика.
Трилогијом нестаје груби дилетантизам из хрватске драме.
- 4.
тежак, недопустив.
— Учинили би грубу повреду дужности према својим ученицима.
То је била груба математичка поrрешка.
- 5.а.
ружан, опор.
— Да, да
— то је!
— Груби сни.
Јече трубе победу смрти што носи трофеје: увеле наде из стварности грубе.
- 5.б.
неоплемењен, сиров.
— Из проповеди о вечној награди и о вечној казни, развила је фантазија необразованих народа најгрубље сујеверје.
- 6.
строг, суров, немилосрдан, неосетљив; неотесан.
— Фратар се са грубим смијехом окрене.
Прости момци су били груби извршиоци наредаба старијих.
Изворни текст (OCR)
гр̏тати, гр̏ће̄м несврш. 1. скупљати на гомилу, гомилати. — Тај влажан песак грћи лопатом. Јакш. Ђ. Јесен је ... гртала на њих снијеr. Наз. Грће он и баца оном својом великом гвозденом лопатом. Ћоп. 2. у гомили јурити, трчати. — Слобода је сваком на барјаку, све за њоме грће и посрће. Прер. гру̑ оном. узвик за подражавање, опонашање грувања пушака, ударања у врата и сл. — Страхиња потеже обе пушке те гру! гру! Глиш. Таман ја сјео да са својом чељади нешто мало поједем, кад гру неко у врата. Чол. гру̑б, гру́ба, гру́бо (комп. гру̏бљӣ) 1. храпав под рукама; несавитљив; сиров, без мекоће (о материјалу). — Преко суроr, грубог сељачког одела био је опасан новим ременом. Ћос. Б. Пљускамо коња водом и перемо, стружући грубом четком. Пав. 2. без финоће и нежности (о лицу и о цртама лица). — Сузе се слеваху низ њено мало грубо, али ипак пријатно лице. Вес. Груб као горска трава и нијем као звијер — прошапта црквару у ухо. Гор. 3. невешто израђен, недотеран; приближан, овлашан, израђен у главним цртама. — Камене су им алатљике несавршене, како са грубе обраде тако и по сиромаштву облика. Жуј. фиг. Трилогијом нестаје груби дилетантизам из хрватске драме. Матк. 4. тежак, недопустив. — Учинили би грубу повреду дужности према својим ученицима. Лапч. То је била груба математичка поrрешка. Јонке. 5. а. ружан, опор. — Да, да — то је! — Груби сни. Војн. Јече трубе победу смрти што носи трофеје: увеле наде из стварности грубе. Панд. б. неоплемењен, сиров. — Из проповеди о вечној награди и о вечној казни, развила је фантазија необразованих народа најгрубље сујеверје. Марк. Св. 6. строг, суров, немилосрдан, неосетљив; неотесан. — Фратар се са грубим смијехом окрене. Нех. Прости момци су били груби извршиоци наредаба старијих. Ђорђ.