гру́вати
грувати QA: medium
Лема
грувати
Извор
том 1, стр. 578, редослед 6
- 1.
= грухати 1. пуцати (о топовима, бомбама и сл.).
— Док се повратио, грували су топови.
Домановић није имао ни јеткости ни гнева; није грувао ни грмео.
- 2.
ударати с треском, лупати; звонити јако; трештати (о музици).
— Није јој још време, али кошава грува.
За то време звона су грувала на звонари.
- 3.а.
ударати.
— Морали би је шаком грувати у леђа да лакше проrу̏та.
- 3.б.
млатити, крунити кукурузе ударајући маљем да се зрње одвоји од окомака; тући јечам да се очисти од осја. Вук Рј.
- 4.
ђач. подр. 4бубати, учити напамет.
— Он је једнако сједио за књигом и с вољом грувао.
Фразе
~ е у прса (у груди) јадиковати, жалити се због своје несреће.
Пододреднице
= грухати се ударати се, тући се. — Јаох, тужној мајци! — набраја очајно жена ... грувајући се у прса. Дом. Видим... 4какосе туку игрувају у леђа за време одмора. Пол. 1958
Изворни текст (OCR)
гру́вати, гру̑ва̄м несврш. = грухати 1. пуцати (о топовима, бомбама и сл.). — Док се повратио, грували су топови. Гор. фиг. Домановић није имао ни јеткости ни гнева; није грувао ни грмео. Прод. 2. ударати с треском, лупати; звонити јако; трештати (о музици). — Није јој још време, али кошава грува. Сек. За то време звона су грувала на звонари. Чипл. 3. а. ударати. — Морали би је шаком грувати у леђа да лакше проrу̏та. Бен. б. млатити, крунити кукурузе ударајући маљем да се зрње одвоји од окомака; тући јечам да се очисти од осја. Вук Рј. 4. ђач. подр. 4бубати, учити напамет. — Он је једнако сједио за књигом и с вољом грувао. Стипч.